Положај Албанаца у Србији и Југославији у контексту положаја националних мањина у суседним државама (1945-1968) ; The position of Albanians in Serbia and Yugoslavia in the context of position of national minorities in the neighbouring countries (1945–1969)

Циљ истраживања је да положај Албанаца у Србији и Југославији стави у контекст односа суседних држава Европе према националним мањинама. У раду је извршена компарација положаја Албанаца на Косову и Метохији са положајем мађарске заједнице у Румунији, положајем немачког становништва у Италији и положајем турске мањинске заједнице у Бугарској. Истраживање показује да је политика југословенског комунистичког режима према Албанцима у Србији у бројним сегментима била супротна од политике које су примењивали режими суседних држава према националним мањинама у тим земљама. Јасна одступања између Југославије, са једне, и осталих земаља, са друге стране, уочена су у питањима формирања територијалне аутономијe и давања колективних политичких права и у питању колонизације већинског становништва на простор настањен припадницима националних мањина ; The first big difference between the policy of Broz’s regime in Yugoslavia toward the Albanians in Kosovo and Metohija and the policy of the regimes in Italy, Romania and Bulgaria toward the most numerous national minorities in these countries was demonstrated regarding territorial autonomy. During the war, the Communist Party of Yugoslavia determined the contours of the future Albanian territorial autonomy in Serbia, which, after the war, was confirmed by the formation of the Autonomous Region of Kosovo and Metohija, in which Albanians made more than two thirds of the population. In 1946, Italy, as the defeated side in the Second World War, signed the international agreement by which it was bound to establish the territorial autonomy of the German-Austrian population in South Tyrol. However, the Italian authorities refused, for more than 45 years, to implement the assumed obligations regarding the formation of territorial autonomy, recognising it as a threat to the territorial integrity of the country. In 1952, the Romanian authorities, under the external pressure coming from the Soviet Union, formed the Hungarian Autonomous Region in Transylvania, but several years later they ...