Immobilization of periodate-oxidized horseradish peroxidase by adsorption on sepiolite.

ИМОБИЛИЗАЦИЈА ПЕРЈОДАТНО ОКСИДОВАНЕ ПЕРОКСИДАЗЕ ИЗ РЕНА АДСОРПЦИЈОМ НА СЕПИОЛИТУ

Horseradish peroxidases (HRP), native and periodate-oxidized were immobilized onto sepiolite clay mineral by adsorption. Both peroxidases were adsorbed on this carrier in different quantities. Specific activity of immobilized enzymes was increased with increasing the amount of peroxidase added per gram of sepiolite. The highest specific activity was achieved when 15 mg of peroxidase was added per g of sepiolite. Also, periodate-oxidized enzymes showed similar specific activity as native ones. Stability studies (pH, thermal and operational stability) were conducted for both peroxidases. Residual specific activity of HRP immobilized onto sepiolite declined with an increase of incubation time at 65 °C. Oxidized-peroxidase lost 64 % of the initial activity, whereas native HRP dropped 92 % of its activity after 5 min of incubation at 65 °C. Reduction of the enzyme activity was observed with the temperature increase from 30 to 80 °C. pH profiles of native peroxidase immobilized onto sepiolite were higher in both acidic and basic regions compared to periodate-oxidized enzyme. Oxidized HRP was more successful in studies of operational stability, it retained 42 % of its activity after 4 consecutive cycles of pyrogallol oxidation, whereas native peroxidase kept only 11 % of the original activity. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Пероксидазе из рена (HRP), нативна и оксидована перјодатом, су имобилизоване адсорпцијом на минерал глине сепиолита. Обе пероксидазе су адсорбоване на овом носачу у различитим количинама. Специфична активност имобилисаних ензима се повећава са повећањем количине додате пероксидазе по граму сепиолита. Највећа специфична актив- ност је постигнута додавањем 15 mg пероксидазе по граму сепиолита. Поред тога установ- љено је и да перјодатно оксидовани ензими имају сличну специфичну активност као и нативни. За обе пероксидазе је одређена pH, термичка и оперативна стабилност. Установ- љено је да преостала специфична активност HRP имобилисане на сепиолит опада са пове- ћањем времена инкубације на 65 °С. Оксидована пероксидаза је изгубила 64 % почетне активности, док је код нативне активности HRP опала за 92 % након 5 min инкубације на 65 °С. Са повећањем температуре од 30 до 80 °С смањује се активност ензима. И у киселом и у базном региону рН профил нативне пероксидазе имобилисане на сепиолиту је виши у поре- ђењу са рН профилом перјодатно оксидованог ензима. Установљено је да је оперативна стабилност оксидоване HRP знатно боља него оперативна стабилност нативне пероксидазе. Перјодатно оксидована пероксидаза је задржала 42 % своје активности након 4 узастопна циклуса оксидације пирогалола, док је нативна задржала само 11 % првобитне активности. [ABSTRACT FROM AUTHOR]