Osnove određenja predmeta i pojma bioetike

U stručnim raspravama, ali i ekstenzivno posmatrano, sve češće se može zapaziti da bioetika postaje jedna ekspanzivna disciplina. Prema razmišljanjima Dobrijevića, iako spada u vrstu primenjene ili praktične etike, ona je neizbežno interdisciplinarna oblast istraživanja, čije teorijske izvedenice umnogome zavise od ubrzanog razvoja tehnologije. Međutim, problemi koje ona nastoji da reši jesu večito goruća ili najstarija pitanja: u najkraćem, pitanja života i smrti. To delimično objašnjava njenu ekspanzivnost: pitanja od vitalnog značaja interesuju kako stručnjake tako i laike. Bioetika posmatra ljudsko ponašanje na takav način da ono podržava čovekovo zdravlje, vitalnost i život uopšte. Ona se odnosi na život i zdravlje čoveka, život i zdravlje planete, život i zdravlje bilo koje jedinke u biosastavu i prirodnom i društvenom okruženju. Ako usmerimo pažnju na planetu, onda se bioetika zalaže za održavanje života na planeti u celini. Ako usmerimo pažnju na društvo, onda se bioetika bavi ljudskim ponašanjima, tehnološko-naučnim centrima moći i političko-ekonomskim mehanizmima, koji ugrožavaju živote ljudi i život po sebi. Ako usmerimo pažnju na prirodu, onda se bioetika bavi očuvanjem biorazličitosti, zaštitom prirode i održavanjem života u prirodi, kao celini. Dakle, u zavisnosti na koji fenomen obratimo pažnju, npr. na čoveka, životinju, planetu, društvo ili politiku, ljudsku ishranu i vitalitet, prirodu ili kulturu, bioetički pristup uvek posmatra fenomen, tako da ga poveže s ostalim fenomenima i tako da se ne ugrožava život uopšte. Dakle, bioetika je pogled na svet koji podržava život u celini. U zavisnosti na šta usmerimo pažnju, dobijamo specifične bioetičke poglede. Na primer, ako posmatramo čoveka, onda se bioetika zalaže za njegovo zdravlje, vitalnost i humani napredak, ali unutar okvira šireg područja biosfere.